Трагикомика емигрантског
живота
Представа “Изгубљени у Бруклину” Џоа Молера, у режији Владимира Ђорђевића, на трагикомичан начин говори о емигрантском животу у Америци.
Проналажење (посла, искрене љубави и понајвише себе) је основни мотив целе представе, јер служи као покретач свих догађаја у животу главног јунака који припада оном делу наше миграције који је, одрастајући на холивудским филмовима, привучен сјајем и богатством са целулоидне траке, потражио у Америци живот са сигурним хепиендом. Убрзо по доласку, међутим, схвата да обећани живот ни мало не личи на сцене са биоскопског платна. Његова непрестана борба са околином и самим собом, приказана је у низу трагично-комичних сцена које се надопуњују и откривају сву муку емигранстког живота, додатно отежану носталгијом.
Главни јунак Џо једину утеху покушава да пронађе у женама, али му и те везе доносе више муке него среће. Али, и поред свих тих тешких момената, Џо и даље упорно верује у реченицу коју изговара у представи: “Можда се чак и обогатим… можда једног дана”.
Текст за ту представу настао је драматизацијом збирке приповедака “Изгубљени у Бруклину” Џоа Молера. Користећи се методама фрагментарности и монтаже, настала је сложена мултимедијална представа намењена свим генерацијама, саопштило је Народно позориште РС.
У представи играју Жељко Еркић и Владимир Ђорђевић, који потписују и адаптацију Молеровог текста.
Драматизација и сценарио: Милан Гајић и Марио Ћулум.
Сценографија: Драгана Пурковић Мацан и Бојан Микулић, костимографија: Јелена Видовић.
Tragicomedy on Immigrant Life
The play Lost in Brooklyn by Joe Moller, directed by Vladimir Djordjević, is a tragicomic way of talking about the immigrant life in America. Pursuit for (job, true love and, most of all, oneself) is the main motive of the whole play, it serves as a trigger of events in the life of the main character that belongs to the part of our migration that was, growing up watching Hollywood movies, attracted by wealth and splendor of celluloid, seeking life in America with a safe happy ending. Soon after his arrival, however, he realizes that the promised life of ordinary people does not look like scenes from cinema. His constant struggle with the environment and oneselfis shown in a series of tragicomic scenes that complement each other and reveal all the troubles of immigrant life, compounded by nostalgia.
The main character, Joe, is trying to find his only consolation in women, but those relationships are bringing him more misery than happiness. Despite all these difficult moments, Joe still insists on believing in the sentence stated of ten times throughout the play: "You may even become rich ... maybe one day."
The text of the play is created by dramatization of the collection of short stories Lost in Brooklyn written by Joe Moller. Use of the methods of fragmentation and assembly created a complex multi-media performance for all generations, according to the National Theater of RS.
Željko Erkić and Vladimir Djordjević signed an adaptation of the Moller's text.
Dramatized by: Milan Gajić and Mario Ćulum.
Scenery: Dragana Purković Macan and Bojan Mikulić,
Costume design: Jelena Vidović.
Представа “Изгубљени у Бруклину” Џоа Молера, у режији Владимира Ђорђевића, на трагикомичан начин говори о емигрантском животу у Америци.
Проналажење (посла, искрене љубави и понајвише себе) је основни мотив целе представе, јер служи као покретач свих догађаја у животу главног јунака који припада оном делу наше миграције који је, одрастајући на холивудским филмовима, привучен сјајем и богатством са целулоидне траке, потражио у Америци живот са сигурним хепиендом. Убрзо по доласку, међутим, схвата да обећани живот ни мало не личи на сцене са биоскопског платна. Његова непрестана борба са околином и самим собом, приказана је у низу трагично-комичних сцена које се надопуњују и откривају сву муку емигранстког живота, додатно отежану носталгијом.
Главни јунак Џо једину утеху покушава да пронађе у женама, али му и те везе доносе више муке него среће. Али, и поред свих тих тешких момената, Џо и даље упорно верује у реченицу коју изговара у представи: “Можда се чак и обогатим… можда једног дана”.
Текст за ту представу настао је драматизацијом збирке приповедака “Изгубљени у Бруклину” Џоа Молера. Користећи се методама фрагментарности и монтаже, настала је сложена мултимедијална представа намењена свим генерацијама, саопштило је Народно позориште РС.
У представи играју Жељко Еркић и Владимир Ђорђевић, који потписују и адаптацију Молеровог текста.
Драматизација и сценарио: Милан Гајић и Марио Ћулум.
Сценографија: Драгана Пурковић Мацан и Бојан Микулић, костимографија: Јелена Видовић.
Tragicomedy on Immigrant Life
The play Lost in Brooklyn by Joe Moller, directed by Vladimir Djordjević, is a tragicomic way of talking about the immigrant life in America. Pursuit for (job, true love and, most of all, oneself) is the main motive of the whole play, it serves as a trigger of events in the life of the main character that belongs to the part of our migration that was, growing up watching Hollywood movies, attracted by wealth and splendor of celluloid, seeking life in America with a safe happy ending. Soon after his arrival, however, he realizes that the promised life of ordinary people does not look like scenes from cinema. His constant struggle with the environment and oneselfis shown in a series of tragicomic scenes that complement each other and reveal all the troubles of immigrant life, compounded by nostalgia.
The main character, Joe, is trying to find his only consolation in women, but those relationships are bringing him more misery than happiness. Despite all these difficult moments, Joe still insists on believing in the sentence stated of ten times throughout the play: "You may even become rich ... maybe one day."
The text of the play is created by dramatization of the collection of short stories Lost in Brooklyn written by Joe Moller. Use of the methods of fragmentation and assembly created a complex multi-media performance for all generations, according to the National Theater of RS.
Željko Erkić and Vladimir Djordjević signed an adaptation of the Moller's text.
Dramatized by: Milan Gajić and Mario Ćulum.
Scenery: Dragana Purković Macan and Bojan Mikulić,
Costume design: Jelena Vidović.
